“S tobom nijedna ne može se meriti..”
Ne osećam potrebu da zavidim nekome na nečemu za šta znam da može biti bolje. Nekoliko toplih reči, dodir, dva i samo potvrdim vlasništvo. Oduvek je bilo lepše vladati iz senke. Niko ne zna i uvek je za sve neko drugi kriv, a još i niko ne sumnja u tebe koji stojiš sa strane i sve to posmatraš, prerušen u baštovana ili kako to već dolikuje holivudskim filmovima. Sve je to čitavu klasu iznad shvatanja svih onih koji gabaritno obraćaju pažnju na stvari. Ipak ti poseduješ tu dozu prefinjenosti i perfekcionizma, ulivajući nezasluženo poverenje. Tebe ne treba niko da laže, jer svi znaju da lažeš bolje od njih. Tebi niko ne pokušava da zamaskira oči, jer se i ne plaše da ti prikažu situaciju kakva jeste, a ni ti ne zahtevaš da ona tebi sasvim odgovara. Zašto bi iko brinuo bez potrebe, kad ima ko će to da učini umesto tebe?
