`Daj mi prostor pučine ili bar poljubi me.`
Da li vam je ikada palo na pamet koliko je najvrednijih književnih dela nastalo upravo iz nedostatka hrabrosti onih koji su ih pisali da sve te reči upute ljudima kojima su bile namenjene? I ove moje žvrljotine, uglavnom. Možda ne iz nedostatka hrabrosti, ali svakako iz nedostatka vere. Ljudima je potrebno da veruju da ih oni koje vole razumeju, čak i kad vam se pogledi čvrsto stežu, a misli nezahvalno beže svaka na svoju stranu. Različitosti su te preduboke reke bez mosta prepune aligatora. I pritom ne mislim na svetu vidljive različitosti. Okruženi hiljadama ljudi, postojimo sami u svetu misleći da su sve oči uprte u nas, u našu sreću, tugu, razočarenje ili flegmatičnost. Zapravo niko se i ne trudi da primeti čak i ono što ste izvukli iz gardarobera tog jutra. Ljudima je dosta njihovih komplikovanih priča i nerešenih problema. Ljudi koriste trenutke da pronađu sopstvenu sreću, ne da primete tuđu. Iz čitave te filozofije jedino je istina to da postojite i da ste u ovom svetu sami. A kada postanete svesni toga, shvatite i koliko zapravo osoba postoji samo između vas dvoje. Možda su čak srećni ljudi koji su dvolični. Čak šta više sigurna sam u to. Onda kada primetite da ni sami ne znate šta želite, a još manje šta osećate i da li osećate. Onda kada vam telom struji strah, jeza, hladnokrvnost i požuda, i sve to u istom talasu - kazaljka se preklope i za bajku o formiranom karakteru i definisanim stavovima otkuca ponoć. Duhovi prošlosti, nezačeta deca budućnosti i pokušaji ljudi u vama započinju krvav sukob iz kog jedino vi možete da izađete povređeni. Nastaje duboka rana zvana `nisam ono što mislim da jesam` i nju vreme neće izlečiti lako. I dok se desetine želja u vama bori da ugleda svetlost dana, svaka za sebe konstruišući novu ličnost na konturama prvobitne - isti haos je i u glavi onog koga gledate direktno u oči, pokušavajući da odgonetnete šta mu prolazi kroz glavu i ima li vas u bar jednoj od svih tih misli. I sve to dok temperature napolju simuliraju Danteov pakao. Osnovna razlika između životinja i ljudi je razmišljanje. Životinje brinu samo o svom životu i životu koji će od njihovog nastati. To je sve. Dok ljudi... Ljudi prave komplikacije od svega, uplićući osećanja. Fizičko zadovoljstvo ljudima nekada jednostavno nije dovoljno. Razum je taj dar njima namenjen, kao sinonim za prokletstvo... Ili blaženstvo.
