Veruj mi da nije zbog tebe.
Nije zbog tebe. Veruj mi da nije zbog tebe. Dozvoli mi da ti ispričam priču. Pre nego što počnem, želim da znam jednu stvar: da li misliš da su ljudi koji podignu ruku na sebe kukavice? Nemoj da mi odgovoriš. Nemoj ni da klimneš glavom. Vidim ti u pogledu, vidim zabezeknutost tvoje polovične duše mojim pitanjem, jer ni sam ne znaš da li si prestrašen, zgrožen ili se samog sebe plašiš. Znam, znam da si pomislio na ljude koje oni ostavljaju iza sebe. Znam da si pomislio na jecaje, mučne sahrane, smrznute šake koje se grče i stežu komad tkanine brišući suze koje je nemoguće zaustaviti. Znam da su ti prošle kroz glavu sve jezive scene iz filmova, jer si rođen pod srećnom zvezdom da tu jezu ne osetiš na svojoj koži. Ne treba da mi odgovoriš, unapred znam šta ćeš mi reći. Unapred znam da ćeš prvi podići kamen i osuditi, jer...