Nije svejedno.
Smejala se, iskreno i od srca, korak joj nije podrhtavao, niti je bilo potrebe za tim. Konačno je imala nekoga ko je nesvesno činio da ona bude srećna, a jedino ona nije to znala. Međutim, jedna stvar je bila izvesna - nije joj bilo svejedno. Oči su je izdale. Nije ni njemu, a niko od njih dvoje nije hteo to da prizna. Glave izdignute visoko iznad horizonta, hladni pogledi, topli osmesi i iskrene priče, različite priče, nesrećnih, beskrajno udaljenih krajeva i istih aktera. Koliko samo sreće je u njoj budilo to ništa među njima! Nikada nije naučila da se ljudi koji se izdvajaju iz mase treba kloniti. Nikada sebi nije smela da prizna da je on taj koji se izdvaja iz mase. Ljudi su nezahvalna bića. Imala je nekog novog, nekog vrednog. Imala je nekog sa kim telefonski razgovori nisu bili kratki i dosadni. Imala je nekog kome je polazilo za rukom da je nasmeje, čak i kada se ne trudi. Imala je nekog, a njoj, njoj ponovo nije bilo svejedno. Još jedan ptić, poseban i drugačiji, koji nikad ni