Ispovest odrasle devojčice
Ne znam koliko veruješ u evoluciju savesti, ali ispričaću ti nešto. Kada sam bila mala, bila sam tipično "dobro dete" iz filmova. Zanemarimo porodične traume, predstava mene u školi bila je savršena - slatko dete, inteligentno, nagrade s takmičenja, nastavnička naklonost, brojni talenti, širok spektar interesovanja, ponos roditelja. Malena devojčica koju su svi vukli za rukav da proba nešto novo i postigne nešto više. I postizala sam, mnogo. I danas nikako da stresem laskavu titulu đaka generacije s ramena. Postavlja se pitanje - da li me je to zaista činilo srećnom? Odgovoriću odmah - ne, prijatelju. Takva sredina je vrlo plodna za razvoj kompleksa, bez dodatnog đubrenja i zalivanja. Dok sam se ja budila u šest da bih u sedam bila u školi na dodatnoj nastavi iz fizike - mene su mučile druge stvari, potpuno tipične za "običnu decu". Ne lažimo se, uprkos svemu – ja nikada nisam bila obično dete. Mene je brinulo to što me prethodnog dana niko nije pitao "da se sm