“Pazi kome zavidiš.”
Savršenstvo? Hajde, nek mi neko kaže šta je to. Ne tražim definiciju, niti neko objašnjenje sa naučne tačke gledišta, već ono šta vi vidite, kako ga vaše srce oseća. Nemojte mi samo reći da savršenstvo ne postoji. Postoji. Mora da postoji. Uvek će postojati ta tačka kojoj ceo život težimo, da budemo u nečemu najbolji, ta neka krajnost koja sve dovodi do maksimalne vrednosti, do granice neprocenjivosti. Sigurno ste došli u situaciju u kojoj ste rekli "Blago njima, tako su zaljubljeni" ili pomislili za neko društvo da je nešto što bi svaki čovek poželeo, kao da je to skup najboljih i najiskrenijih ljudi sveta ili bar na sekund za nekog pomislili da je "onaj pravi" tj. "ona prava". Koliko je samo suza donela ta zavist i koliko su vam te suze zamaglile oči, iako nikad nisu ni pale. Ljubav bez uslova ne postoji. Društvo bez svađa ne postoji. Čovek bez mane ne postoji. I nikad neće postojati. I sve to što vi mislite da nemate i želite da imate - zapravo vam i ne treba. Uvek ste mogli bez toga, u budućnosti ćete moći sigurno. Što bi se reklo, sve što treba da znate o životu je da čega nema - bez toga se može i sve što vam nedostaje... Zapravo, zapitajte se da li vam to nedostaje. Ako vidite na nekome prelepe cipele - ne znači da će vama isto tako stajati. A možda te iste cipele toj osobi stvaraju ogromne žuljeve, a vama izgledaju tako... Savršeno. Nije zlato sve što sija. I možda savršenstvo zaista ne postoji, ali ako postoji - jedno je sigurno: sve što je na samom vrhu zapravo je samo na korak od dna. U najboljem slučaju dva. Pazi kome zavidiš.
