“Život more. Bačen si. Plivaj.”
Čudno je da je većina stvari, koje mrzim kod drugih ljudi, upravo ono što odlikuje mene samu: mrzim ljude koji kasne, mrzim patetiku, mrzim bespotrebne filozofije, mrzim komplikovanje stvari, mrzim devojke na tribini, mrzim da mi sole pamet... I još čudnije to što sam svesna svega toga, a opet ne radim ništa po tom pitanju. Što sam starija ovo društvo sve više počinje da me užasava. Valjda nam je kroz ceo život potreban mentor koji ne nas nagoniti na rešavanje problema, a pošto ga nemamo - stapamo se i živimo sa njima, prihvatajući ih kao normalne okolnosti urbanog života. I posle nek mi neko kaže da ova država nije propala! Jeste, propala je i propadaće sve dok se ljudima poput mene ne razgraniči svest o tome da je svaki problem zahtev za pronalaženjem rešenja, a ne dokaz o nepostojanju rešenja. I svi ti "problemi" sa kojima se mi sami susrećemo su daleko manji naspram globalnih problema, al` realno razmišljajući shvatite da će vam to što ste nahranili jedno gladno dete u Africi značiti tek taj milisekund, dok vas realnost ne lupi težinom vaših, "sitnih" problema, jer su upravo oni ti koji utiču na vaš život. Koliko daleko vam se čini spas planete Zemlje, ako ne možete da spasete sopstvene živote? Gotovo svi smo nesvesni brzine kojom napuštamo taj period života u kome će mama i tata brinuti o nama, hraniti nas i davati nam krov nad glavom. Sutra ću, najverovatnije, morati sama da zarađujem da bih platila kiriju na vreme, a ja nisam u stanju ni da ne zakasnim na čas, a što je najgore, uvek smatram kako je "rano" da razmišljam o tome. Ne samo da nije rano, već i postaje kasno. Sa jedne strane u životu znam ljude koji uveliko gaze dvadesete, a nisu ni srednju školu završili, sa druge strane znam ljude koji su mlađi od njih, a već razmišljaju o odlasku od kuće. U pravu su ljudi kad kažu da je život more, bačen si - plivaj, snađi se. Inteligencija je upravo to, sposobnost snalaženja u neuobičajnim situacijama. Ili moram da počnem sa eliminacijom svih tih gluposti koje mi otežavaju život [znam ja da to niko neće uraditi umesto mene i znam da se svako kukanje svodi na još više kukanja] ili da prestanem da sebe smatram inteligentnom osobom. Ne samo ja, većina vas. Ona manjina nek nastavi da živi kao da taj život i nije njihov. Svi znamo gde će ih to odvesti. Realno, da nije njih, kako bismo inače videli napredak?
