“Rekla si mi da ne voliš zimu..”
Da mi oduzima stvari koje volim zimi je već prešlo u naviku. Iz godine u godinu, toliko često, da sve sama predam sa prvim snegom, od njega načinim belu zastavicu i za svaki osećaj sreće padam u zimski san iz kog se niko i ne trudi da me probudi, a ja to ni od koga i ne očekujem. Kao da se čitav moj svet pomiri sa tim i čeka proleće, period ljubavnih pesama i šminkom vedrih boja naglašenih očiju. Traje on, znaš, sve do mog rođendana, jer tvoj nema poente više da pominjem. Njim počinje nedelja čaprkanja po kutiji sećanja i gledanja starih filmova. Kad bih ih snimila, zaradila bih milione, sigurno. Ne bih bila ni prva, ni poslednja koja je unovčila svoj životni scenario, samo bi mi bilo jako, jako teško da pronađem glumca kao što si bio ti.
