Bezlične sekunde

© Ricky Siegers

Ali zato jesam milion puta pomislila koliko bih volela da si tu - tvoje prste na potiljku, dah na obrazu, zube na usnama, ruke na zadnjici, moju glavu na tvojim grudima, tvoj dodir, miris, blizina, pogled, sve. Milion puta kad nisi bio tu, milion puta kad si bio tu, a ja se grizla što mi nisi bliže. To su sitnice za kojim sam čeznula u nekim bezličnim sekundama - kad me pogledaš i nasmešiš se da mi bez reči staviš do znanja da si shvatio, kad se stvori osećaj toplote vlažnih usana kad me poljubiš u obraz, kad ti priđem i poljubim te u kosu bez razloga, kada te dotaknem, a ti ni ne registruješ uopšte da sam to uradila, kada se naslonim na tebe, a ti ni ne prebaciš ruku preko mog ramena - bezbroj glupih sekundi u kojima ne mogu da prežalim što ne mogu da te privučem sebi, poljubim ili se zavučem u zagrljaj.
Danas, kad sam te zvala da se vratiš i sedneš pored mene, bila je jedna od tih sekundi. I presekao si je. Poslednji poljubac pre nego što si istrčao iz stana bila je "sekunda" ponovo. I toliko lako me u par momenata odbiješ od sebe, u meri da se zapitam šta uopšte vidim u tebi, i vratiš u stanje u kom želim natrag sve što smo imali. Jednom mi je prof. fizike rekla da nikada nije "imala" dete sa većim oscilacijama raspoloženja od mene - danas ja tvrdim da nikada nisam imala odnos sa više oscilacija nego s tobom. Mnogo energije treba za taj tempo.