Samo jedan ogorčen blog
...nastao iz osećanja koje prosečni ljudi zovu ljubomora.
Ne, devojko, nisam ljubomorna.
Ni u jednom trenutku ne poželeh da imam to što svi misle da želim.
Ne bih se usudila da dozvolim da njegovo ime povežu s mojim.
Ne nakon što si od njega stvorila sve od čega sam ga čuvala.
Reci mi, kako ti uspeva da tu destruktivnu prirodu uviješ u detinje porukice?
Reci mi, kako te nije sramota da mu pored najlepših pesama ovog sveta govoriš tako nešto?
Ne brini, imam ja razumevanja za tvoju maloumnost.
Jedino nemam srca da ti oprostim što si je izmislila kod njega...
Tanka je linija između dečije zaljubljenosti i idiotizma.
I mnogo ste nepažljivi sa tim "zauvek".
I činiš ga mnogo hendikepiranim u odnosu na potencijal koji ima.
Jeste, upravo ti.
Čestitam, devojko, stvorila si idiota.
Čestitam ti, izuzetno biće si učinila prosečnim.
Zbog takvih kao ti Adam je i zagrizao jabuku.
Ovakve kao ja bi mu pitu spremile ili kompot s cimetom...
Ne brini, nakon tebe ga prstom ne bih dotakla.
Ne brini, iako sam više od vazduha volela da prstima prelazim preko tih ramena.
Ne više.
On i ja smo bili dvoje ljudi koji slučajno obuku istu boju majice i smeju se gradom.
On i ja smo bili dvoje ljudi što mogu zajedno da stoje pored prozora i ćute.
Zašto nismo uspeli?
Ne, grešiš, nije da nismo mi uspeli - ja nisam uspela.
Ja nisam uspela da ga spasim od onoga čemu ti težiš.
Ja nisam uspela da ga izdignem sa tog bednog nivoa proseka.
Vi ste prosek. I vi ćete uspeti.
I zato ti čestitam, devojko.
Čestitam ti što si prosula blanš preko svega što sam mesecima pokušavala.
Čestitam ti što si od njega napravila nekog ko šeta devojku iz viceva.
Čestitam ti što si uspela da ga ubediš da je isti k’o ti.
Pogodi šta? Nije.
I zato ti čestitam, devojko.
Umotala si ga u mediokritet bolje nego on tvoj rođendanski poklon.
Ne, ovo nije ljubomora.
Pre bih se igrala s paukovima nego imala to što ti imaš.
Ljubomora je definicija ogorčenosti prosečnih ljudi.
Ja nisam prosečna.
Poezija ne mora da se rimuje.
Meni je žao, ali ti ipak čestitam.
Nije svako sposoban da uništi ono najbolje u ljudima.
Samo te molim, ne preteruj.
Pomislih da je problem u suženim bronhijama, al’ onda shvatih da me guši tvoja patetika.
No, o nečemu se vicevi moraju pisati...
Ne, devojko, nisam ljubomorna.
Ni u jednom trenutku ne poželeh da imam to što svi misle da želim.
Ne bih se usudila da dozvolim da njegovo ime povežu s mojim.
Ne nakon što si od njega stvorila sve od čega sam ga čuvala.
Reci mi, kako ti uspeva da tu destruktivnu prirodu uviješ u detinje porukice?
Reci mi, kako te nije sramota da mu pored najlepših pesama ovog sveta govoriš tako nešto?
Ne brini, imam ja razumevanja za tvoju maloumnost.
Jedino nemam srca da ti oprostim što si je izmislila kod njega...
Tanka je linija između dečije zaljubljenosti i idiotizma.
I mnogo ste nepažljivi sa tim "zauvek".
I činiš ga mnogo hendikepiranim u odnosu na potencijal koji ima.
Jeste, upravo ti.
Čestitam, devojko, stvorila si idiota.
Čestitam ti, izuzetno biće si učinila prosečnim.
Zbog takvih kao ti Adam je i zagrizao jabuku.
Ovakve kao ja bi mu pitu spremile ili kompot s cimetom...
Ne brini, nakon tebe ga prstom ne bih dotakla.
Ne brini, iako sam više od vazduha volela da prstima prelazim preko tih ramena.
Ne više.
On i ja smo bili dvoje ljudi koji slučajno obuku istu boju majice i smeju se gradom.
On i ja smo bili dvoje ljudi što mogu zajedno da stoje pored prozora i ćute.
Zašto nismo uspeli?
Ne, grešiš, nije da nismo mi uspeli - ja nisam uspela.
Ja nisam uspela da ga spasim od onoga čemu ti težiš.
Ja nisam uspela da ga izdignem sa tog bednog nivoa proseka.
Vi ste prosek. I vi ćete uspeti.
I zato ti čestitam, devojko.
Čestitam ti što si prosula blanš preko svega što sam mesecima pokušavala.
Čestitam ti što si od njega napravila nekog ko šeta devojku iz viceva.
Čestitam ti što si uspela da ga ubediš da je isti k’o ti.
Pogodi šta? Nije.
I zato ti čestitam, devojko.
Umotala si ga u mediokritet bolje nego on tvoj rođendanski poklon.
Ne, ovo nije ljubomora.
Pre bih se igrala s paukovima nego imala to što ti imaš.
Ljubomora je definicija ogorčenosti prosečnih ljudi.
Ja nisam prosečna.
Poezija ne mora da se rimuje.
Meni je žao, ali ti ipak čestitam.
Nije svako sposoban da uništi ono najbolje u ljudima.
Samo te molim, ne preteruj.
Pomislih da je problem u suženim bronhijama, al’ onda shvatih da me guši tvoja patetika.
No, o nečemu se vicevi moraju pisati...
