As simple as it is.


Popular posts from this blog

» Opet smo zajedno - posle petnaest godina «

Image
“Proleće je ponovo. Toliko dugo sam ga iščekivala, sa nekom uzavrelom strašću, kao da nikada neće doći, a znala sam da nijedna zima ne traje večno i nijedno proleće ne preskoči svoj red. Razmišljam kako bih te podlaktila i ponosno šetala s tobom kroz ovo zelenilo, kao da ništa drugo ne postoji. Problemi bi se stopili sa prirodom. Ti kameleoni nestašni, ceo život se kamufliraju ne bi li ih neko video i ubio. Sa stadiona na banji se ponovo čuje gromoglasna pesma navijača. Čuješ li ih, oče? Oduvek si se plašio da mi se nešto ne desi ako se nađem među njima. ‘Bacali su bombe na velike mase’, govorio si mi, a ja te nikada nisam slušala, upravo s onim bezobrazlukom, s kojim nisi ni ti moj plač, stisak ruke i mene. Sećaš li se, oče? Seti se, zapamti i nikad ne zaboravi.”
Read more

Nije svejedno.

Smejala se, iskreno i od srca, korak joj nije podrhtavao, niti je bilo potrebe za tim. Konačno je imala nekoga ko je nesvesno činio da ona bude srećna, a jedino ona nije to znala. Međutim, jedna stvar je bila izvesna - nije joj bilo svejedno. Oči su je izdale. Nije ni njemu, a niko od njih dvoje nije hteo to da prizna. Glave izdignute visoko iznad horizonta, hladni pogledi, topli osmesi i iskrene priče, različite priče, nesrećnih, beskrajno udaljenih krajeva i istih aktera. Koliko samo sreće je u njoj budilo to ništa među njima! Nikada nije naučila da se ljudi koji se izdvajaju iz mase treba kloniti. Nikada sebi nije smela da prizna da je on taj koji se izdvaja iz mase. Ljudi su nezahvalna bića. Imala je nekog novog, nekog vrednog. Imala je nekog sa kim telefonski razgovori nisu bili kratki i dosadni. Imala je nekog kome je polazilo za rukom da je nasmeje, čak i kada se ne trudi. Imala je nekog, a njoj, njoj ponovo nije bilo svejedno. Još jedan ptić, poseban i drugačiji, koji nikad ni...
Read more

Mogu.

Image
Mogu ja da prekrstim noge i prekrijem rupu na čarapama od žara njegove cigarete. Mogu da se pravim da ne vidim da gledaš u mene dok popravljam ruž u toaletu. Mogu da ignorišem sve što govoriš tvrdeći da želim da čujem samo izvinjenje. Mogu i da te presečem pogledom i u oči ti kažem da lažeš kad mislim da lažeš. Mogu da ti priznam da sam pisala o tebi za sve na ovom svetu sem tebe. Mogu da odglumim da mi smeta kad spustiš šaku na moje koleno. Mogu jezikom da sklonim tragove sladoleda sa ruba usana, kao slučajno. Mogu da te ismejem pred deset drugova dok stojiš među njima. Mogu da ženskim trikovima učinim da svih deset stane na moju stranu. Mogu da ti otmem svoj telefon iz ruku iako u njemu nema šta da se pročita. Mogu da obučem kratko, jer znam da to voliš. A onda još kraće.
Read more